О књизи: година / У залеђеном ваздуху дим од ватре. Ходам блатњавим путем. Миријаде стопала су прошле овде пре мене. А онда ће наставити да теку, изливајући се у бескрајном потоку... Прљавштина похлепно љуља у близини. - долази и неко. И изгледа да није сам. Ако је тако, онда могу само да завидим свом срећном сапутнику. Јер неизбежна усамљеност пече моју душу и нема снаге да се одупрем овом пламену. Безнађе... Не могу даље, исцрпљен сам. Али... ипак идем. Јер у покрету је живот. Ако станете, покушајте да се осврнете уназад, згазиће вас. Не стани на пут... Страх и бол су се смрзли над том шумом. Али они, они који су се сада тамо склонили, остају на месту, а да се не издају. Или су нас чекали, или је нешто спречило њихов напад. ста? Не знам. И не желим да знам. Остају на месту и ја се такође правим да их не примећујем. Не, ништа им није сметало. И никог. Једноставно нису могли да помере. Зато што су мртви... Шума је остала иза, изгубљена у магли, у снежној завеси... На хоризонту је нагорео зид шуме. И нетакнут снег под ногама. Испод шапа... Случајни сапутник је остао у снегу иза. Као да је легао да се одмори. И никад није успео да устане. Из отворених уста је прскао млаз крви. И она се укочила... Ни он није могао да издржи. Колико их је већ остало? А колико ће још остати. Много, много. Пријатељи, другови, сапутници - сви су ту. И нисам ја крив…